Zapitam se ponekad, pricamo li dovoljno o ljubavi? Sta ona predstavlja nama u ovom teskom vremenu, gde se zivi brzo i krajnje lose sa svakog aspekta. Svakog dana se trudimo da zadivimo pogresne ljude, da zaradimo gomilu novca kako bismo kupili gomilu nepotrebnih stvari, ucimo pogresne skole da bismo radili poslove koje ne zelimo... Stizemo li da volimo? Uspevamo li tu ljubav da pokazemo? Nekada su se slomljena srca lecila pisanjem najlepsih pesama koje su i dan danas na samom vrhu svetske poetike. Na koji god jezik da ih prevedete, ranjeno srce ce ih razumeti. A sta je ljubav zapravo? Ne zelim da ulazim u psiholosko, filozofsko ili bilo koje drugo naucno tumacenje ljubavi. Jer, za mene ljubav nikada ne moze biti nauka. Previse je apstraktan pojam da bi se mogao definisati. Ljubav kao pojam ne moze da se vidi, opipa. Jednostavno se mora osetiti. I oseca je samo onaj koji voli. Kad je ljubav u pitanju, tu nema mesta za mozganje. Razum je iz te price potpuno iskljucen. Kao misaona bica, sposobni smo da logicki sagledamo prednosti i mane toga sto nekoga volimo. Ali to je sve. Ako smo u ljubavi sa 'pogresnom' osobom, mi smo sa aspekta nase glave svesni da cemo mozda patiti, biti povredjeni ili izigrani, u krajnjem slucaju i prevareni. Ali, mi necemo ostaviti tu osobu, jer srce odlucuje, a ne mozak. Kolicina srece i lepih trenutaka koje dozivimo sa tom osobom po nekoj logici naseg srca neizmerno je veca od tuge koju nam ta osoba moze izazvati. Pritom, vodimo se logikom da je mala verovatnoca da ce nam voljena osoba naneti bol. Uz to se postavlja pitanje, mora li prava ljubav biti 'tragicna'? Da li je samo ljubav koja nema happy end prava ljubav? Postavljanjem niza pitanja dolazimo do podele ljubavi na 'ljubav' i 'pravu ljubav'. Pri cemu je ta ista podela krajnje neopravdana. Ljubav je ljubav. Sve manje od toga se ne moze nazvati ljubavlju. Ako se konstantno zrtvujemo za neku osobu, stavljajuci u stranu nase zelje i mogucnosti, ako patimo zbog te osobe, ako smo srecni sa tom osobom, verovatno je volimo. Mada, to ne mora biti slucaj. Mozda je u pitanju zaljubljenost, pojam mnogo blazi i kraceg daha od samog pojma LJUBAVI. Jer, zaljubimo se gotovo svi. U pocetku. Izadjemo iz lose veze, suocavamo se sa zivotom bez osobe koju smo ostavili ili koja nas je ostavila. I taman kad pomislimo da se ceo svet srusio na nas, bum! Eto nekog novog, drugacijeg, harizmaticnijeg. Ulazi polako u nas zivot i pod nasu kozu. A nama se to svidja. Osecaj zaljubljenosti izaziva u nasem telu niz hemijskih reakcija koje dovode do pojacanog lucenja hormona srece, svaki put kada vidimo osobu koja nam se dopada i u koju se polako zaljubljujemo. Vremenom, upoznajemo bolje tu osobu i pocinjemo da je volimo. Ili ne. Sto vise vremena provodimo sa njom, sto vise iskustva sticemo zajedno, sto vise nedaca prebrodimo zajedno, jaca ljubav medju nama. Ali, cesto se desava u praksi da je vise onih losih stvari u vezi koje dovode do toga da se menja ljubav koju osecamo prema toj osobi. Tapkanje u mestu kada je veza u pitanju, dovodi ljubav u stanje navike. A cesto toga nismo sasvim svesni.
Biramo da ostanemo sa datom osobom iz zablude da je i dalje volimo na isti nacin, istim intenzitetom. Ili iz straha da na kraju ne ostanemo sami. Bojimo se zivota bez te osobe, jer, ipak smo navikli na nju. Preispitujemo svoje potencijalne odluke. A vreme ide... I mi i dalje tapkamo u mestu. Cesto izbegavamo ozbiljne razgovore sa voljenom osobom, bojeci se dokle ce nas oni dovesti. Mozda do kraja... I tu opet dolazimo do poznate situacije tapkanja u mestu. Ljubav prelazi u naviku. A razlozi mogu biti brojni. Mozda od starta nije u pitanju bila ljubav, mozda je osecaj zaljubljenosti u medjuvremenu prerastao u naviku, mozda jedan od nas nije voleo uopste... I onda odustanemo. Imajte na umu sledece: svaki kraj, kao takav nije nuzno kraj. Ako sagledate cinjenice sa pozitivnije strane, kraj cesto oznacava pocetak. Pocetak neceg novog, drukcijeg i u vecini slucaja boljeg za nas. Ukoliko stalno patite u ljubavi, ako ste izlozeni psihickom ili, ne daj Boze, fizickom maltretiranju od strane 'voljene' osobe, ukoliko ne vidite dalje od sutra sa tom osobom, prekinite. Ne mucite sebe. Budite jaki i 'svirajte' kraj! Jer negde tamo, kad univerzum vasu karmu dovede na stabilan kolosek, kad vasa snaga volje i unutrasnja energija budu u ravnotezi, ceka vas neko bolji. Neko vas. Neko ko je isto bio mucen, ko je patio i zrtvovao se. Neko ko ce vas voleti i koga cete voleti. Neko s kim cete se zrtvovati ZAJEDNO, za vasu lepsu buducnost.
Budite jaki i ne plasite se ljubavi. Jer, ona je to sto nas odrzava u zivotu. Ona nam daje snagu da nastavimo dalje kad nam se ucini da nikada necemo uspeti. Ali, iznad svega, VOLITE SEBE! Jer, dobar sebi je svima dobar.
Коментари
Постави коментар